Preobražaj
...
...
Osećala je laganu struju sa površine lista. Na početku, bilo je to samo peckanje, slabi
impuls jednog drugog života.
...
Taj list je zvao. On je mamio. Tom čudnom, zagonetnom strujom što je izazivala tako
prijatan osećaj golicanja i blage toplote po jagodicama prstiju. Osećaj nalik onom titranju
uzbuđenja koji se rađa sa poljupcem.
...
Cela biljka je pulsirala pred njenim očima. A ona, iznenađena i uplašena, htela je da ne
veruje. Htela je da sanja; da sve to gleda kao film, kao da se nekom drugom dešava... Ali,
osećala je... Osećala je da je biljka miluje toplotom, da joj šapuće, da je voli, i dok joj je
slepoočnicama tutnjala jeza, srcem se smešila... Osećala je prvi put u svom životu. Nikada
do tada nije shvatila KOLIKO može da bude srećna, KOLIKO može da voli. U istom
trenutku činilo joj se da ludi, da se survava u bezdan, da je odjednom izbačena sa planete
Zemlje u Kosmos, u bestežinsko stanje. U sledećem deliću nečega što mi ljudi još uvek
zovemo vremenom, osetila je pravu poplavu energije i sve jače talase radosti.
...
Rascep, koji je načeo njen razum, između svega do sada priznatog, dokazanog i važećeg
kao logično, i onoga što je shvatila u jednom jedinom trenutku, sažimajući se u biljku, bio je
neizdrživ. Bio je jeziv.
...
A onda je počeo preobražaj.
...
Osetila je u sebi bezbroj nemirnih, ubrzanih zelenih zrnaca, bezbroj pulsiranja i kruženja,
ritam koji nije poticao od srca, već od pumpanja i proticanja vode. I čitavim svojim telom
osećala je SVETLOST, svuda i opet svuda, razlivenu oko sebe i u sebi. Osećala je tanke
sunčeve zrake i fina strujanja vazduha po svojoj površini. U sebi je osećala stalnu deobu
ćelija, zelenih i jedrih, i vodu, vodu, vodu... Osećala je kako raste, negde u vis, uranjajući u
svetlost, u toplotu, kako je sve šira i sve bliža nebu. I bila je spokojna. Osećala je SVE.
...
Tako se rađala ponovo u sebi - iz sebe. Samu sebe je rađala, ne neku novu - već onu staru,
pradavnu. Ne da se podmladi, već da se ponovo pozna. I da se sačuva.
…………………………………………………………………………………………………….
Tražili su je sutradan, i prekosutra, i naksutra. Nigde je nije bilo. Nikako se nije javljala.
Nikakav razlog da pobegne ili da se ubije nije postojao. Svi tragovi su vodili samo do bukve
obgrljene mladim bršljanom. Dalje od toga, ipak, nisu videli.
*
Hedera helix
