napravljeno: Subota, 02. Jun 2012 Vreme 18:30.
izmenjeno: Subota, 02. Jun 2012 Vreme 23:53.
Prosto ne mogu da verujem...igramo li se skrivalice?
"Nismo se poznavali cela dva detinjstva
i dva rana mladanja
kada ljubav cakli u granju kao prolećna kiša....
******
A slutim, koža mi zna, da bi izmislili igru koja bi nas oboje zanimala..."
Budim se...i jutro mi donosi tvoje osmehe, ulovim ih u uglovima sobe....Makurokuruske! Za tren nestanu...Čarobni čađavci, mali kućni duhovi....Šalješ mi pozdrave?
Želiš da kažeš - da smo opasno blizu....
Srce je počelo da tuče. Oh, dolazi neko ko me poznaje odavno.
Još od vremena kada su proročice živele na delfima. Neko ko zna za moju skrivenu strast prema delfinima. Neko ko me je gledao kako letim kroz oblake na krilima oluje i preskačem gromove....
Dolazi, jer konačno sam JA spremna da dođe...
Seledeći kadar: tradicionalni japanski pozdrav. A onda, oči iznad isukane katane....Te oči....Dublje od najdubljeg mraka u samom srcu šume. Punoća tišine.Tišina krvi. Krvlju te slušam....Srce -bije...tup-lup; tup-lup; tup-lup; to više nije moje srce! Srca nam biju ukorak, istim ritmom....Da li si ti moja zmišljeni neprijatelj, da li si ti onaj sa kojim se borim u kati?
Da li si ti moja senka?
A onda -pesma....
Kao haiku....Ja sam napisala prvu rečenicu
Muški princip napisao je drugu....
Isukani mač
mora bar da iseče tišinu
pre nego što se vrati u korice....
Ponoćni mesec
grli reku ispod kapljica u borovim iglicama
Huk brzaka...disanje tišine....
Odlazim na reku....Pratiš me...Nevidljivi dlan tvoje ruke kao uporište iza moje leve plećke...
Nadam se da si duša koja je živa...Jesmo li se već sreli?
Drveće mi se smeši, maše mi radosno, prosto me ljubi....Zemlja je gipka i topla. Sunce na zalasku. Reka...divlje patke, usamljeni slavuj u ljubavnom zovu...bubamare....Trava raste pred mojim očima...
Spremam se za počinak...Oče naš....Ušuškana ispod ćebeta, osećam nečiji nevidljiv zagrljaj....
Poljupce u kosi....i tonem u san...
Prosto ne mogu da verujem - igramo li se skrivalice?
+++++++++++++++
napravljeno: Utorak, 05. Jun 2012 Vreme 21:35.
izmenjeno: Sreda, 06. Jun 2012 Vreme 21:50.
Meko i čvrsto...
Hladno i vrelo...
Lako i teško...
Tama i svetlo
Nežno i grubo...
Mokro i suvo...
Široko i usko...
Eho i tišina
Sporo i brzo...
Lepeza i mač...
Srce i um...
Sunce i mesec
Zlatni presek....
+++++++++
napravljeno: Utorak, 05. Jun 2012 Vreme 21:54.
Ne grli me niko
izmenjeno: Sreda, 06. Jun 2012 Vreme 21:51.
tako divlje a tako nežno
tako snažno i neizbežno
tako žudno
neizmerno žedno
obuhvatajući me celu
potpuno a istovremeno
bivajući u svim porama kože
mešajući se sa znojem, suzama, krvlju
sa svime što jesam
strasno
neprekidno
neštedimice
bez prestanka
bez popuštanja stiska
ostaje mi samo da se potpuno predam i
prepustim...
Ne grli me niko
niko
kao reka...
++++++++++++++
KUMITE
Neko me je
jednom pitao kako to izgleda…
Oči u oči sa
neprijateljem…
Prvo –
ritualni pozdrav…
Onda – počinje….
Gledamo se…sa
fokusom uperenim u predeo između obrva…ali obuhvatajući pogledom
kompletno sve…Srce…nema srca….
Misli…?
Treba umiriti um.
Glatka
površina jezera…mesec se ogleda.
Nema
misli.
Tu sam, a
nisam tu.
To nešto
ide kroz mene. Nije JA i ne pripada meni.
Kreće! Ne
stigne ni misao..a već – blok…pa kontra napad….solarna čakra….lice
se samo malo iskrivilo, tek malkice ulubljeno bolom…nije se dobro stegao,
stomak je bio premek…Misao! Skupo me je koštala…mavaši skoro u vrat….
Znoj…I dah….
A onda –
KIAIIIIIIII!!!!!!
Moj?
Njegov? Niko više ni ne zna….
Vreme je
stalo poput frozen spell-a u igricama sa magijom…
Samo jedan
kosi šuto u vratnu žilu….zateturao se trenutak, celu večnost….i
ako kada se urušava soliter od temelja počinje da
pada teško…
Oči u oči sa
neprijateljem…
Ritualni
pozdrav.
Te oči – to nisu
njegove oči!
To lice –
to nije njegovo lice, ni usne, ni veđe….
To sam ja.
To sam JA.
Preobražaj
...
...
Osećala je laganu struju sa površine lista. Na početku, bilo je to samo peckanje, slabi
impuls jednog drugog života.
...
Taj list je zvao. On je mamio. Tom čudnom, zagonetnom strujom što je izazivala tako
prijatan osećaj golicanja i blage toplote po jagodicama prstiju. Osećaj nalik onom titranju
uzbuđenja koji se rađa sa poljupcem.
...
Cela biljka je pulsirala pred njenim očima. A ona, iznenađena i uplašena, htela je da ne
veruje. Htela je da sanja; da sve to gleda kao film, kao da se nekom drugom dešava... Ali,
osećala je... Osećala je da je biljka miluje toplotom, da joj šapuće, da je voli, i dok joj je
slepoočnicama tutnjala jeza, srcem se smešila... Osećala je prvi put u svom životu. Nikada
do tada nije shvatila KOLIKO može da bude srećna, KOLIKO može da voli. U istom
trenutku činilo joj se da ludi, da se survava u bezdan, da je odjednom izbačena sa planete
Zemlje u Kosmos, u bestežinsko stanje. U sledećem deliću nečega što mi ljudi još uvek
zovemo vremenom, osetila je pravu poplavu energije i sve jače talase radosti.
...
Rascep, koji je načeo njen razum, između svega do sada priznatog, dokazanog i važećeg
kao logično, i onoga što je shvatila u jednom jedinom trenutku, sažimajući se u biljku, bio je
neizdrživ. Bio je jeziv.
...
A onda je počeo preobražaj.
...
Osetila je u sebi bezbroj nemirnih, ubrzanih zelenih zrnaca, bezbroj pulsiranja i kruženja,
ritam koji nije poticao od srca, već od pumpanja i proticanja vode. I čitavim svojim telom
osećala je SVETLOST, svuda i opet svuda, razlivenu oko sebe i u sebi. Osećala je tanke
sunčeve zrake i fina strujanja vazduha po svojoj površini. U sebi je osećala stalnu deobu
ćelija, zelenih i jedrih, i vodu, vodu, vodu... Osećala je kako raste, negde u vis, uranjajući u
svetlost, u toplotu, kako je sve šira i sve bliža nebu. I bila je spokojna. Osećala je SVE.
...
Tako se rađala ponovo u sebi - iz sebe. Samu sebe je rađala, ne neku novu - već onu staru,
pradavnu. Ne da se podmladi, već da se ponovo pozna. I da se sačuva.
…………………………………………………………………………………………………….
Tražili su je sutradan, i prekosutra, i naksutra. Nigde je nije bilo. Nikako se nije javljala.
Nikakav razlog da pobegne ili da se ubije nije postojao. Svi tragovi su vodili samo do bukve
obgrljene mladim bršljanom. Dalje od toga, ipak, nisu videli.
*
Hedera helix
++++++++++
Нема коментара:
Постави коментар